?ene u?ivaju samo dve trec?ine zakonskih prava koja u?ivaju mu?karci
VA?INGTON, 4. mart 2024¡ªGlobalni rodni jaz za ?ene na radnom mestu daleko je vec?i nego ?to se mislilo, pokazuje inovativni novi izve?taj Grupacije Svetske banke. Kada se uzmu u obzir pravne razlike koje uklju?uju nasilje i brigu o deci, ?ene u?ivaju manje od dve trec?ine prava mu?karaca. Nijedna zemlja ne pru?a jednake moguc?nosti ?enama ¡ª ?ak ni najbogatije ekonomije.
Najnoviji nudi sveobuhvatnu sliku prepreka sa kojima se ?ene suo?avaju pri ulasku u globalnu radnu snagu i doprinosu vec?em prosperitetu ¨C za sebe, svoje porodice i svoje zajednice. On pro?iruje obim svoje analize, dodajuc?i dva indikatora koji mogu biti kriti?ni u otvaranju ili ograni?avanju moguc?nosti za ?ene: sigurnost od nasilja i pristup uslugama brige o deci. Kada se te mere uklju?e, ?ene u proseku u?ivaju samo 64% ??pravne za?tite koju ?ine mu?karci ¨C mnogo manje od prethodne procene od 77%.
Rodni jaz je u praksi jo? vec?i. Po prvi put, studija ?ene, biznis i zakon ocenjuje jaz izme?u zakonskih reformi i stvarnih rezultata za ?ene u 190 ekonomija. Analiza otkriva ?okantan jaz u implementaciji. Iako zakoni na snazi podrazumevaju da ?ene u?ivaju otprilike dve trec?ine prava mu?karaca, zemlje su u proseku uspostavile manje od 40% sistema potrebnih za punu primenu. Na primer, 98 ekonomija je donelo zakone koji nala?u jednaku platu za ?ene za rad jednake vrednosti. Ipak, samo 35 ekonomija ¨C manje od jedne od pet ¨C usvojilo je mere transparentnosti plata ili mehanizme sprovo?enja za re?avanje jaza u platama.
Efikasna primena zakona o jednakim moguc?nostima zavisi od adekvatnog okvira podr?ke, uklju?ujuc?i sna?ne mehanizme sprovo?enja, sistem za prac?enje rodnih razlika u platama i dostupnost zdravstvenih usluga za ?ene koje pre?ive nasilje.
??ene imaju moc? da podstaknu globalnu ekonomiju koja se raspr?uje¡°, rekao je Indermit Gill, glavni ekonomista Grupacije Svetske banke i vi?i potpredsednik za ekonomiju razvoja. ?Ipak, ?irom sveta diskriminatorni zakoni i praksa spre?avaju ?ene da rade ili zapo?inju posao ravnopravno sa mu?karcima. Smanjenje ovog jaza moglo bi povec?ati globalni bruto domac?i proizvod za vi?e od 20% ¨C ?to bi u su?tini udvostru?ilo globalnu stopu rasta u narednoj deceniji ¨C ali reforme su usporile do puzanja. VBL 2024 identifikuje ?ta vlade mogu da urade da ubrzaju napredak ka rodnoj ravnopravnosti u poslovanju i zakonu.¡±
Nedostatak implementacije nagla?ava koliko te?kog rada predstoji ?ak i za zemlje koje uvode zakone o jednakim moguc?nostima. Togo je, na primer, bio izuzetan me?u podsaharskim ekonomijama, donosec?i zakone koji ?enama daju otprilike 77% prava koja su dostupna mu?karcima ¨C vi?e od bilo koje druge zemlje na kontinentu. Ipak, Togo je do sada uspostavio samo 27% sistema neophodnih za punu implementaciju. Ova stopa je prose?na za podsaharske ekonomije.
Godine 2023. vlade su bile odlu?ne u unapre?enju tri kategorije zakonskih reformi jednakih moguc?nosti ¡ª plata, roditeljskih prava i za?tite na radnom mestu. Ipak, skoro sve zemlje su se pokazale lo?e u dve kategorije koje se prvi put prate ¨C pristup brizi o deci i bezbednost ?ena.
Slabost je najvec?a u bezbednosti ?ena ¨C gde je globalni prose?an rezultat samo 36, ?to zna?i da ?ene u?ivaju jedva trec?inu potrebne pravne za?tite od nasilja u porodici, seksualnog uznemiravanja, de?jih brakova i femicida. Iako 151 ekonomija ima zakone koji zabranjuju seksualno uznemiravanje na radnom mestu, samo 39 ih ima zakone koji to zabranjuju na javnim mestima. Ovo ?esto spre?ava ?ene da koriste javni prevoz da idu na posao.
Vec?ina zemalja tako?e ima lo?e rezultate za zakone o brizi o deci. ?ene provode u proseku 2,4 sata vi?e dnevno na neplac?eni rad na nezi nego mu?karci ¡ª veliki deo na brizi o deci. Pro?irenje pristupa brizi o deci ima tendenciju da povec?a u?e?c?e ?ena u radnoj snazi za oko 1 procentni poen u po?etku ¨C a efekat se vi?e nego udvostru?i u roku od pet godina. Danas samo 78 ekonomija ¡ª manje od polovine ¡ª pru?a odre?enu finansijsku ili poresku podr?ku roditeljima sa malom decom. Samo 62 ekonomije ¡ª manje od trec?ine ¡ª imaju standarde kvaliteta koji reguli?u usluge brige o deci, bez kojih bi ?ene mogle dvaput da razmisle o odlasku na posao dok imaju decu na brizi.
?ene se tako?e suo?avaju sa zna?ajnim preprekama u drugim oblastima. U oblasti preduzetni?tva, na primer, samo svaka peta ekonomija namec?e rodno osetljive kriterijume za procese javnih nabavki, ?to zna?i da su ?ene u velikoj meri isklju?ene iz ekonomske prilike od 10 triliona dolara godi?nje. U oblasti plata, ?ene zara?uju samo 77 centi za svaki dolar plac?en mu?karcima. Jaz u pravima se prote?e sve do penzije. U 62 privrede, godine u kojima mu?karci i ?ene mogu da odu u penziju nisu iste. ?ene imaju tendenciju da ?ive du?e od mu?karaca, ali zato ?to primaju ni?u platu dok rade, uzimaju slobodno vreme kada imaju decu i odlaze ranije u penziju, u starosti imaju manje penzije i vec?u finansijsku nesigurnost.
?Hitno je nego ikada ubrzati napore za reformu zakona i dono?enje javnih politika koje osna?uju ?ene da rade i zapo?inju i razvijaju preduzec?a¡°, rekla je Tea Trumbic?, glavni autor izve?taja. ?Danas jedva polovina ?ena u?estvuje u globalnoj radnoj snazi, u pore?enju sa skoro tri od svaka ?etiri mu?karca. Ovo nije samo nepravedno - to je rasipno. Povec?anje ekonomskog u?e?c?a ?ena je klju? za poja?avanje njihovog glasa i oblikovanje odluka koje se direktno na njih odnose. Zemlje jednostavno ne mogu priu?titi da polovinu svog stanovni?tva izbace sa strane.¡±
